Model demokratskog suda

Koncept pokušava objasniti elemente i procese nečeg ili nekog, a što postoji.
Model pokušava objasniti elemente i procese nečeg ili nekog novog što će se možda tek ostvariti u praksi. Na općenitijoj razini i koncept i model  su pojmovi.

Kad je riječ o odnosima između ljudi (društvenim odnosima) u demokraciji model zakona mora zadovoljavati sva ljudska prava i stručne zahtijeve procesa koje opisuje.
U praksi zakoni ne zadovoljavaju te zahtijeve pa stoga nisu demokratski.
Česte greške zakona  su nepotpuna reguliranost, pogrešne i nedovoljne svrhe zakona, nedovoljno određene zadaće, ovlasti i sankcije institucije i odgovornih osoba te zaposlenika u javnom sektoru.
Stručno gledano zakoni su siromašni sredstvima zaštite građana, pravno nisu jednostavni i nisu oblikovani za lako korištenje, njihovo sprovođenje je skupo, izazivaju nepotrebne sporove među pravnim subjektima, imaju nejasne odredbe.
To dovodi do šteta za državni proračun i za jednu ili obije stranke u postupku, za sve građane.

Zakoni i propisi koji određuju sadašnji način rada sudova i sudaca su loši.
Sudci nemaju dovoljnu podršku institucija, a kontrola njihova rada gotovo da i ne postoji.